ŽELJKO ĐANKOVIĆ - BABA
“Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crn.
Zavoli me, kad jesen duva u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji da napravim jun.
I nemam obične sreće, i nemam obične grehove.
Podeliću s’tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori. Ili uzglavlja. Svejedno: Lepo je nemati plan.
Zavoli trag mog osmeha na rubu čaše, na cigareti, i blatnjav hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
Bićemo tamo negde, možda suviše voljeni, potpuno neprimetni ili javno prokleti.
Budi uz mene kad odem...“
Mika Antić
