BOJAN TRENKIĆ - BAĆA
Ja sam sremac i sremačko dete, sremčuga sam od glave do pete. Rođen sam sada već davne 1980. godine u Šidu, na dan kada je rođen i čuveni Janika, mada, za razliku od njega ja sviram malo veću tamburu i imam malo manji stomak. U Šidu sam završio Osnovnu školu i Gimnaziju, u Sremskoj Mitrovici Višu školu za vaspitače, a u Somboru Učiteljski Fakultet. Ovih dana treba da odbranim specijalistički rad iz metodike nastave muzičke kulture na Pedagoškom fakultetu u Somboru..
Tamburu sam počeo svirati sa svojih deset godina kod profesora Dragoslava Krsmanovića u Domu Mladih u Šidu. Paralelno sa pohađanjem Više škole, vanredno sam završio i nižu muzičku školu za tamburu u Rumi. Na predlog svog profesora 2001. godine sam počeo da radim u Domu mladih u Šidu, kao nastavnik tambure i dirigent dečijeg tamburaškog orkestra. Nekoliko meseci kasnije, po odlasku mog profesora u penziju, imenovan sam i za direktora pomenute ustanove i tu funkciju sam obavljao sve do početka 2005. godine. Sa svojim učenicima sam četiri godine uzastopno osvojio zlato na Muzičkom festivalu dece Vojvodine.
Na moj rođendan, 23. decembra, ostvario se i moj dugo sanjani san da zaviram u čuvenom Velikom tamburaškom orkestru RTV Novi Sad, pod rukovodstvom Cvete Sladić Čiče i dirigentskom palicom Zorana Mulića. Od tada sam honorarno svirao za ovaj orkestar.
Početkom 2002. godine Brica me je pozvao da sviram za ansambl Zorule i kako on kaže venčao me sa svim ostalim članovima bande. Zorule je zaokružio sva moja dosadašnja očekivanja, jer predstavlja sintezu mladosti, ljubavi prema tamburi, vrhunskog muziciranja, a pre svega neraskidivom prijateljstvu između članova. Zahvaljujući tamburi, obišao sam pola Evrope, a malo po malo, što zbog obaveza, što zbog zadovoljstva, sve više sam dolazio u Novi Sad, da bih se 2005. godine konačno preselio u ovaj grad, kada sam se za stalno zaposlio u Velikom tamburaškom orkestru RTV Novi Sad.
Septembra 2005. godine osnovao sam Umetnički centar «Lira» i nastavio da radim ono što najviše volim u životu, da učim decu da sviraju tamburu. Sada, sa skoro dve godine rada iza sebe, mogu slobodno da kažem da sam veoma ponosan na svoj rad i svoje učenike.
Jedan sam od osnivača Saveza tamburaških društava Vojvodine čiji sam trenutno sekretar Izvršnog odbora. Predstavnik sam Srbije u Upravnom odboru Evropskog tamburaškog saveza i član Saveta Festivala tamburaških orkestara Srbije u Rumi.
U slobodno vreme ne radim ništa, jer i nemam slobodnog vremena zahvaljujući Brici. Kada i ugrabim koji sat, provodim ga sa svojom suprugom Jelenom.
